Правило је једноставно: збирна квота се рачуна производом појединачних квота са тикета. Три утакмице са квотом од два дају укупну вредност осам. Могући добитак је уплата помножена укупном квотом. Остаје питање како се рачунају бројеви уочи утакмице. Стручни тим у кладионици процењује шансе могућег исхода, па додаје провизију и избацује број. Бројеви касније се померају када стигне пуно новца на једну страну. На тикету увек се види јасно квота из тренутка уплате, и она остаје непромењена све до краја.
Свака квота показује колико се добија на један динар. Квота од два значи дупло већи износ, рачунајући и враћени улог. У квоти је такође оцена шансе: што је број већи, утолико је и догађај ређи. Квоте кладионица не представљају поштене вероватноће, пошто у све њих је уграђена провизија. Услед те марже укупан збир шанси на једном мечу премашује стотину посто. Маржа није иста у свакој понуди. Упоређивање понуда још пре уплате стога има смисла, пошто и мала разлика од неколико стотих временом постаје прави новац.